U biti, svega ovoga ne bi bilo da nije bilo vizionara koji, nažalost, više nije s nama — Damira Prpića. Od njega sam naučio mnogo. Nadam se da si zadovoljan, prijatelju, i da nas odnekud gledaš. Hvala ti.
A onda, kad se ideja ponovno rodila, pojavio se kao dar s neba — Edvin Rožić. Tu svaka riječ postaje suvišna.
I zato, jedna velika, iskrena zahvala svima koji su mi pomogli na ovom putu. Svaki savjet, svaka gesta, svaka podrška — sve je to dio ove priče. Možda nekoga u ovom trenutku nisam spomenuo, ali nitko nije zaboravljen. Od srca: hvala vam.